Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA - LESKOVAC

SEMINARSKI RAD

TEMA: TRZISTE

Smer: Menadžment u biznisu

2009

SADRŽAJ:

1. UVOD----------------------------------------------------------------------------------------------- 2

2. TEORIJSKI DEO---------------------------------------------------------------------------------- 3

2.1.TRŽIŠTE - KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE SA STANOVIŠTA EKONOMSKE NAUKE------------3

2.2. POLOŽAJ TRŽIŠTA U PRIVRENOM SISTEMU I ETAPE NOVIJEG RAZVOJA --------------------- 4

2.3.TRŽIŠNI RAZVOJ ---------------------------------------------------------------------------------- 4

3.1.FINANSIJSKA TRŽIŠTE---------------------------------------------------------------------------- 5

3.2.VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA------------------------------------------------------------------ 6

3.3.KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA KOD NAS-------------------------------------------- 7

3.4.KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA KAPITALA KOD NAS--------------------------------------------- 7 4.EMPIRIJSKI DEO ----------------------------------------------------------------------------------9 5.ZAKLJUČAK -------------------------------------------------------------------------------------14 6.LITERATURA-------------------------------------------------------------------------------------15

1.UVOD

Ekonomska istorija pokazuje tendenciju jačanja samostalnosti preduzeća i uloge tržišta. Ovakav pristup inspirisan je, na prvom mestu, željom da se delimično novim institucionalnim rešenjima postigne veća racionalnost, pa čak i optimalni karakter ekonomskog mehanizma.

Za tržište najčešće važi definicija da predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca. To je mesto za koje se može reci da redovno uspostavlja odnos između ponude i tražnje i da je mesto na kojem se obrazuju cene. Čak i iz ovako uopštene definicije vidi se da se radi o veoma složenom ekonomskom fenomenu koji se često koristi i u opštem smislu kao celokupnost činova razmene između ekonomskih subjekata u društvu, u kome je izvršena društvena podela rada.

Zbog tehničkog progresa i snažnih tendencija koncentracije i centralizacije proizvodnje, u savremenoj privredi postoje veoma različite strukture sa naglašenim uticajem oligopola i monopola, "zbog čega se deformiše funkcija tržišta kao alokatora proizvodnih činilaca i selektora potrebnih proizvoda". Iz ovog se može zaključiti da tržište uvek deluje ex post, kao naknadna provera i korekcija, zbog čega su klasici marksizma odredili njegovo mesto kao regulatora sa "skupo plaćenim iskustvom".

U ovom radu, opisaću prvo kako funkcionise tržište i njegove bitne karakteristike. Dalje ću objasniti kako je tekao razvoj tržišta kod nas. Zbog opširnosti teme, najveći deo ću posvetiti razvoju finansijskom tržištu i njegovim razvoju u Republici Srbiji.

2.1. TRŽIŠTE - KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE SA STANOVIŠTA EKONOMSKE NAUKE

Pošto tržište, kao što sam malopre navela, predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga

posredstvom novca i ta razmena je slobodna između privrednih subjekata, možemo reći da se ekonomski rezultati svakog pojedinačnog subjekta potvrđuju kao društveno priznata vrednost u slobodnoj razmeni roba i usluga na tržištu. Iz razloga što tržište predstavlja skup svih robno-novčanih transakcija između ekonomskih subjekata ono vrši mnogobrojne funkcije među kojima se najznačajnije:

selektivna,

alokativna,

informativna i

funkcija vršenja raspodele novostvorene vrednosti.

Naše tržište, zbog neadekvatne promen ekonomskih zakonitosti, ne vrši u potpunosti ni jednu od ovih funkcija u meri u kojoj ono to stvarno može, radi čega je nedovoljno ekonomske efikasnosti u odvijanju ekonomskog života. U takvoj situaciji samoupravna integracija nije ni cilj ni interes privrednih subjekata pa se i poslovi oko društvene podele rada odvijaju mimo osnovnih principa ekonomske logike.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]